Медији су се захуктали, а грађани одмах реагују. Саветујемо да сачекате мало. Да се виде те правоснажне пресуде Апелационог суда. Медији наводе да је суд пресудио на основу члана 1065 Закона о облигационим односима, што је немогуће, јер овај члан каже;
Glava XXXV
UGOVOR O KREDITU
Pojam
Član 1065
“Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.”
Али у следећем члану (1066) се наводи:
Forma i sadržina
Član 1066
(1) Ugovor o kreditu mora biti zaključen u pismenoj formi.
(2) Ugovorom o kreditu utvrđuje se iznos, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita.
Према томе, немогуће је да је банка пресудила на основу члана 1065. Медији пласирају неосноване вести. Питање је да ли је то доскочица адвоката, како би нас навели да их ангажујемо.
Појављује се фотографија пресуде за накнаду осигурања стамбених кредита код НКОСК, а то је нешто друго.
Организација за заштиту потрошача Ефектива, се оглашава, али ипак са тезом да су банке неосновано наплаћивале трошкове обраде кредита процентуално од суме кредита, што је сигурно превара банака, јер то није основ за стварне трошкове кредита.
Члан 1066 ЗОО штити банке у случају наплате накнаде за трошкове обраде кредита, али ми као грађани корисници, морамо тражити да нам се врати разлика новца од стварних трошкова обраде, до суме коју су нам узели на основу некаквог процента од укупне суме узетог кредита.
Према томе, не треба журити. Чекати црно на бело. То пропасти неће. Само је потребно обезбедити било какве доказе о узетим кредитима и чим буде прилика, кренути у поступак.
И ТИ ИМАШ ПРАВО НА ЖИВОТ
